U prepisci sa svojim mecenatom Nadezdom fon Mek nalazimo:” Ja se nasladjujem slusajuci Vas Srpsko-Ruski mars, koga jako volim. Ja ne mogu da nadjem reci, kojima bih opisala to osecanje, kada ja njega slusam, to je takvo blazenstvo, od koga suze naviru na oci i, nasladjujuci se tom muzikom, ja sam neizmerno srecna od same misli, sto je njen autor u nekoj meri moj, sto pripada meni i sto ta prava niko ne moze da mi uzme. Prvi put, od kako se poznajemo, ja sam slusala vase delo u sasvim drugim uslovima, cem obicno, i ucinilo mi se da imam mnogo suparnika, sto Vi imate mnogo drugova, koje Vi volite vise nego mene, no bas tu u tim uslovima, medju tudjim ljudima, meni se ucinilo, sto Vi ne mozete nikome pripadati, toliko, koliko meni, sto su moje sopstvene sile i osecanja dovoljni da Vas ne delim ni sa kim. U Vasoj muzici, ja se slivam sa Vama u jedno i u tome se niko ne moze takmiciti sa mnom. Ovde ja vladam i volim.” (Interesantno je reci da je ova bogata zena 13 godina slala Cajkovskom novac svaki mesec – inace je Cajkovski oskudevao u novcu-samo da bi komponovao, da ne bi trosio svoje vreme na neke druge nevazne stvari, a nikada se nisu sreli. Ta platonska neizmerna ljubav obrazovane udovice Nadezde fon Mek prema Cajkovskom je za neku drugu i dugu pricu).
I dalje nastavlja: (Moja) cerka Sonja je odusevljena Vasim “Srpskim marsom” i govori, kada umre, moli da joj sviraju taj Mars”, na sta Cajkovski odgovara – “sto suprotno od “Srpskog marsa”, pri zvucima od kojih covek hoce da umre, ja sam komponovao veselu i svetlu italijansku melodiju (italijanski kapricio) i veoma bih voleo da ova melodija u njoj izaziva zelju za zivotom, za plesom, za veseljem. Sve to njoj vise prilici kao mladoj osobi, nego misli o smrti s “Srpskim marsom”.
I kako je Cajkovski pisao za L.Tolstoja: “Dovoljan je samo on, sto bi ruski covek ne saginjao glavu pred svim velikim delima, sto ih je covecanstvu dala Evropa.
Isto mozemo reci i za Cajkovskog: dovoljno je samo pomenuti Cajkovskog, sto bi ruski covek ne saginjao glavu….. a i mi Srbi….

Milka Kresoja

Vice President Fonda Mihaila Pletneva